Andrea Nadjfejes

Epilepsija je bolest obeležena pojavom ponavljajućih (najmanje dva) epileptičnih
napada koji nisu izazvani spoljnim uzrocima ni akutnim moždanim udarom.
Prema Međunarodnoj ligi protiv epilepsije (engl. International League Against Epilepsy -
ILAE), epilepsiju smatramo bolešću mozga koja je karakterisana bilo kojim od sledećih
uzročnika:
1. dva neizazvana ili refleksna napada koja se javljaju u razmaku većem od
24 sata.
2. jedan neizazvani ili refleksni napad uz mogućnost daljih napada
sličnu opštem riziku recidiva (barem 60%) nakon dva neizazvana napada,
koji se ponavljaju tokom sledećih 10 godina.

Poslednjih nekoliko godina uočava se važnost prevencije u nastanku hroničnih rana. Iako je prevencija skupa, još uvek je jeftinija od lečenja. Prevenciji dekubitusa pridaje se značajna pažnja poslednjih 35 godina, s obzirom da je naučno dokazano da dekubitus povećava stopu mortaliteta i morbiditeta. Prevencija dekubitusa nije jednostavna, no u medicinskim krugovima još uvek preovladava mišljenje da se dekubitus može uspešno prevenirati brigom o nezi kože bolesnika i krevetu na kom se pacijent nalazi. Za procenu rizika nastanka rana imamo različite tablice, ali najviše se koriste Bradenova, Knollova i Nortonova lestvica. Ovim lestvicama se ispituje bolesnikova aktivnost, pokretljivost, senzorni odgovor, vlažnost kože, uhranjenost te pritisak i trenje. Jedna od važnije aktivnosti koju provode medicinske sestre je održavanje potrebne vlažnosti kože kod nepokretnih pacijenata. Najvažnija aktivnost koju provode s nepokretnim ili slabo pokretnim pacijentima je okretanje i pozicioniranje pacijenta te postavljanje odgovarajućih podloga od neutralnog materijala pod ugrožene delove tela.

Rak grlića materice spada  najčešce u malignome.Grlić je deo materice,koji je okrenut prema vagini.On je lako dostupan i može se pregledati jednostavnim i bezbolnim metodama.Na našim prostorima, nalazi se na trećem mestu po učestalosti, odmah iza karcinoma dojke i pluća.Ukoliko se otkrije u ranom stadijumu,kancer grlića materice je izlečivo oboljenje.
Srbija je na prvom mestu u Evropi,po broju žena obolelih od raka grlića materice sa oko 1400 novih slučajeva godišnje.Veliki broj naših žena se prvi put javi ginekologu,kada je bolest već u poodmaklom stadijumu. Oko 500 žena godišnje izgubi život u Srbiji,zbog poodmaklog stadijuma ovog kancera.
Bolest počinje kada se neke ćelije grlića materice promene i krenu nekontrolisano da se umnožavaju. Većina slučajeva raka grlića materice je po prirodi pločastoćelijskog tipa. Pored ovog tipa, kao najčešćeg, postoji i adenokarcinom (20- 25% slučajeva) koji se javlja u samom kanalu grlića materice.

Hepatitis je zapaljenje jetre koje može biti uzrokovano brojnim faktorima, ali najčešće virusima.Virusi hepatitisa koji isključivo napadaju jetru razvrstani su na tipove – A,B,C,D,E,F i G, od kojih su najopasniji B,C i D jer vremenom dovode do oštećenja jetre. Tipovi hepatitisa razlikuju se po dužini inkubacije (vreme koje prođe od ulaska virusa u organizam do pojave prvih simptoma bolesti), putevima prenosa, težini bolesti, mogućnosti prelaska u hronični oblik i razvoju teških komplikacija kao što su ciroza i karcinom jetre. Mogu biti kratkotrajni (akutni) i dugotrajni (hronični), kad zapaljenje jetre traje duže od 6 meseci.
Treba reći da pored ovih virusa akutni hepatitis mogu prouzrokovati i drugi virusi kao što su citomegalovirus, Epstein- Barrov virus, herpes simplex, varicella- zoster virusi, adenovirusi, rubeola, mumps, echo- virusi itd.

Reč „astma“ je grčkog porekla i znači dahtanje ili teško disanje. Simptomi astme su opisani još prvih godina nove ere. Laenecc je u prvoj polovini XIX veka otkrio strukturna oštećenja disajnih puteva i uveo termin „bronhijalna astma“ („ asthma bronchiale“). Poslednjih decenija su činjeni brojni pokušaji preciznog definisanja astme. Najnovija definicija je postavljena na osnovu rezultata multidisciplinarnog, odnosno patohistološkog, imunološkog, patofiziološkog, biohemijskog, molekularno biološkog i kliničkog pristupa proučavanjima promena disajnih puteva obolelih od astme. Ona glasi: „Astma je oboljenje sa hroničnom inflamacijom disajnih puteva, u kojoj su značajne mnoge ćelije, uključujući mast ćelije, eozinofilne leukocite i T-limfocite. Ova inflamacija izaziva kod osetljivih osoba ponavljanje epizoda šištanja, gušenja, tegobe u grudima i kašalj, posebno noću ili rano ujutru. Ovi simptomi su povezani sa rasprostranjenom, ali promenljivom opstrukcijom protoka vazduha kroz disajne puteve, koja je bar delom reverzibilna, bilo spontano ili pod dejstvom lekova.“ Astma je česta bolest, široko rasprostranjena u svim područjima sveta, u svim uzrastima i podjednako u oba pola, sa konstantnom tendencijom porasta poslednjih decenija.

Kontracepcijske metode postoje koliko i ljudski rod. Najstariji pisani document o neželjenoj trudnoći potiče još iz 2000. - te godine pre Hrista, pronadjen u Kini. Drugi zapisi su pronađeni iz 1850. pre Hrista u gradu Petra, napisani na egipatskom papirusu. Sve stare civilizacije kao što su grčka, rimska, islamska i druge, opisuju metode kontrole začeća koje se baziraju na primeni ekstrakata biljaka, masti, metoda barijere.
Kontracepcija ili sprečavanje neželjene trudnoće obuhvata čitav niz metoda. Među metodama barije, najstarija ilustracija kondoma je iz životinjskih creva, stara je vise od 3000 godina. Od oralnih sredstava su se koristili mešavine trava: bela vrba, timijan, pelin, cimet… Neke od njih su služile kao abortivi.
Kontracepciju treba shvatiti kao ljudsko pravo na izbor, te metodu za očuvanje zdravlja majke i deteta kao i odgovorno roditeljstvo koje je izuzetno važno za dobrobit buduće generacije. Kako je medicina napredovala, kotracepcija obuhvata sve veći niz različitih medota, pa postoje 2 grupe metoda:
• Nefarmakološke metode - periodična apstinencija, sterilizacija i metode barijere
• Farmakološke metode - spermicidi, hormonalna terapija.

Intramuskularna injekcija podrazumeva davanje injekcija u misićnu fasiju,koja je bogata krvlju i to omogućava bržu apsorpciju i delovanje leka kroz misićna vlakna,nego kao kod subkutane-podkožne aplikacije leka.
-Zbog velike količine krvi ,mesta gde se daje IM injekcija mogu upijati veću količinu rastvora,što podrazumeva niz lekova,kao što su:sedativi,anti-emetici,hormonalne terapije,analgetici,imunizacije.
-Osim toga,misićno tkivo je manje osetljivo od podkožnog tkiva od iritativnih,koncentrovanih i viskoznih lekova.

Srce je šuplji mišićni organ konusnog oblika, smešten u sredogruđu između pluća. Zatvoreno u perikardu, srce je u grudima koso postavljeno iza tela grudne kosti i delova susednih grudnih hrskavica, više u levoj nego na desnoj polovini grudne šupljine, tako da se oko jedna trećina srca nalazi sa desna a dve trećine sa leve strane središnje ravni tela. Na srcu se razlikuju baza, vrh, dve površine i dva ruba. Šupljina srca podeljena je na: desnu i levu pretkomoru ,te desnu i levu komoru. Srce je glavni i centralni organ cirkulatornog sistema,fiziološki gledano, sa svojim komorama i pretkomorama, dvostruka mišićna pumpa koja prima krv iz celog organizma i nakon oksigenacije u plućima, pumpa je po celom organizmu. Na taj način srce svojom aktivnošću pokreće cirkulaciju krvi u krvnim sudovima velikog i malog krvotoka.Krv sakupljena sa periferije venskim sistemom dospeva u desnu pretkomoru, a potom prelazi u desnu komoru iz koje nastavlja put kroz pluća i njegovu cirkulaciju. Zdravo srce je teško oko 0,5% ukupne telesne masa ili u proseku od 250 do 350 grama. Težina srca varira od osobe do osobe, i u muškarca je od 280 do 340grama, a u žena od 230 do 280 grama.  Srčane mane srca mogu biti urođene i stečene. Stečene mane podrazumevaju stečene nepravilnosti u građi i funkcionisanju srčanih zalistaka,kao posledica endokarditisa bilo koje etiologije.
Urođene mane srca predstavljaju strukturne abnormalnosti srca i velikih krvnih sudova. Prisutne su na samom rođenju i manifestuju se odmah u neonatalnom periodu ili posle nekoliko nedelja ili meseci. Ipak, mnoge anomalije persistiraju veomu dugo u jednom asimptomatskom i kliničkom "nemom" stanju, tako da se one vrlo često otkrivaju tokom rutinskih kardioloških pregleda kod osoba odrasle dobi. Incidenca srčanih mana se kreće od 0,6-0,8% (6-8 na 1000 živorođene dece). Čine 30% svih urođenih anomalija. Prepoznato je najmanje 18 različitih tipova urođenih defekata srca, sa mnogo dodatnih anatomskih varijacija. Nedavni napredak u dijagnostici i lečenju (operacija i srčana kateterizacija) omogućavaju popravljanje većine defekata, čak i onih koji su nekada bili smatrani beznadežnim. Bolest srca je defekt ili abnormalnost, a ne bolest. Mana se javlja kada se srce ili krvni sudovi u blizini srca ne razvijaju normalno pre rođenja.

Ishrana trudnica je veoma važna ,kako i za samu trudnicu,tako i za razvoj ploda  koje nosi u sebi.Ishrana treba da bude prvenstveno zdrava i raznolika,takođe i umerena.  Zato što, za zdravlje trudnice i normalan razvoj ploda, nije bitna količina hrane,nego njen kvalitet.  Zdrava i pravilna ishrana u trudnoći zahtevaju posebnu pažnju i dobar plan.Od početka trudnoće neophodno je posebnu pažnju posvetiti konzumiranju proteina,kalcijuma,gvožđa,cinka,folne kiseline i joda i unosu količine tečnosti(vode) .Nutritivne potrebe zavise od životne dobi,telesne mase,konstitucije ,ali i fizičke aktivnosti  i zdravlja trudnice.Ishrana trudnica se pojačava po nedeljama i mesecima. Takođe pravilna i kvalitetna ishrana treba da se nastavi posle porođaja,odnosno kada počne dojenje bebe

Urin je tečna otpadna materija,koja se dobija filtracijom krvi kroz glomerule bubrega.
Iz tela izlazi kroz mokraćne puteve,procesom koji se naziva uriniranje-mokrenje.
Ispitivanja urina u dijagnostičke svrhe je najstariji laboratorijski postupak.

Streptokoke su sitne, loptaste bakterije, nepokretne, čije ćelije nakon deobe ostaju zajedno gradeći pri tom duže ili kraće lance. Neke vrste su značajne za proizvodnju mlečnih proizvoda, dok druge mogu da izazovu oboljenja kod ljudi i životinja. Streptokoke se mogu podeliti na osnovu zahteva za kiseonikom (aerobne, fakultativno anaerobne ili anaerobne); na osnovu antigenih karakteristika i na osnovu tipa hemolize.
Hemoliza je pojam koji označava raspadanje crvenih krvnih ćelija (eritrocita). Bakterijske kulture imaju sposobnost da dovedu do hemolize kada se uzgajaju na krvnom agaru. Postoje tri tipa hemolize koji pomažu razlikovanje streptokoka u mikrobiologiji, tako da se razlikuju α (alfa), β (beta) i γ (gama) hemolitičke streptokoke. Kod α hemolize kolonije streptokoka formiraju zonu hemolize koja je zelenkaste boje. Kod β hemolize streptokoke stvaraju zonu žute boje oko svojih kolonija. Ovaj tip hemolize se naziva i kompletna hemoliza, jer su svi eritrociti razgrađeni u medijumu oko i ispod bakterijske kolonije. Ukoliko bakterija ne dovede do hemolize, zona oko kolonija na agaru ostaje ne promenjena, i takve bakterije su ne hemolitične bakterije, a tip hemolize je γ hemoliza.

Koke ( od grčke reči-cocos,što znači zrno) su loptaste ili okrugle bakterije. Pojedinačne koke se nazivaju monokoke,udružene su diplokoke ( dve koke spojene zajedno),streptokoke ( u vidu lanca),stafilokoke(u vidu grozda) i sarcine ( u vidu paketića).Koke su nepokretne bakterije.
U familiji Streptococcaceae su rodovi Streptococcus, Lactovium, Lactococcus. Rod Streptococcus sadrži 99 vrsta, humanih i animalnih patogena. Rod Enterococcus, koji se ustanovljen 1984. godine (familija Enterococcaceae) ima 48 vrsta, a najznačanije su E. faecalis i E. faecium. Pored streptokoka i enterokoka, koje se najčešće izoluju iz bolesničkog materijala, u tzv. streptokoku slične organizme se obrajaju i familije, odnosno rodovi Leuconostoc, Aerococcus, Pediococcus, Peptococcus, Peptostreptococcus, Gemella, Sarcina i neki drugi, čiji su predstavnici izazivači značajnih, ali retkih infekcija kod ljudi. Bakterije roda stafilokoka su široko rasprostranjene u prirodi, a često se mogu naći na koži i u gornjim disajnim putevima kod sisara i ptica. Mnoge od njih su paraziti ljudi i životinja. Oboljenja nastala stafilokokama su stafilokokoze.

Najčešće sestrinske dijagnoze su:
1.Strah kod  novootkrivene bolesti
2.Strah pre operativnog zahvata
3.Neupućenost u dijagnostičke postupke
4.Anskioznost od  dijagnoze i  od komplikacijama lečenja
5.Mučnina i povraćanje usled primene hemioterapije
6.Socijalna izolacija

Rak grlića materice spada  najčešce u malignome.Grlić je deo materice,koji je okrenut prema vagini.On je lako dostupan i može se pregledati jednostavnim i bezbolnim metodama.Na našim prostorima, nalazi se na trećem mestu po učestalosti, odmah iza karcinoma dojke i pluća.Ukoliko se otkrije u ranom stadijumu,kancer grlića materice je izlečivo oboljenje.
Srbija je na prvom mestu u Evropi,po broju žena obolelih od raka grlića materice sa oko 1400 novih slučajeva godišnje.Veliki broj naših žena se prvi put javi ginekologu,kada je bolest već u poodmaklom stadijumu. Oko 500 žena godišnje izgubi život u Srbiji,zbog poodmaklog stadijuma ovog kancera.
Bolest počinje kada se neke ćelije grlića materice promene i krenu nekontrolisano da se umnožavaju. Većina slučajeva raka grlića materice je po prirodi pločastoćelijskog tipa. Pored ovog tipa, kao najčešćeg, postoji i adenokarcinom (20- 25% slučajeva) koji se javlja u samom kanalu grlića materice.

Reč „astma“ je grčkog porekla i znači dahtanje ili teško disanje. Simptomi astme su opisani još prvih godina nove ere. Laenecc je u prvoj polovini XIX veka otkrio strukturna oštećenja disajnih puteva i uveo termin „bronhijalna astma“ („ asthma bronchiale“). Poslednjih decenija su činjeni brojni pokušaji preciznog definisanja astme. Najnovija definicija je postavljena na osnovu rezultata multidisciplinarnog, odnosno patohistološkog, imunološkog, patofiziološkog, biohemijskog, molekularno biološkog i kliničkog pristupa proučavanjima promena disajnih puteva obolelih od astme. Ona glasi: „Astma je oboljenje sa hroničnom inflamacijom disajnih puteva, u kojoj su značajne mnoge ćelije, uključujući mast ćelije, eozinofilne leukocite i T-limfocite. Ova inflamacija izaziva kod osetljivih osoba ponavljanje epizoda šištanja, gušenja, tegobe u grudima i kašalj, posebno noću ili rano ujutru. Ovi simptomi su povezani sa rasprostranjenom, ali promenljivom opstrukcijom protoka vazduha kroz disajne puteve, koja je bar delom reverzibilna, bilo spontano ili pod dejstvom lekova.“ Astma je česta bolest, široko rasprostranjena u svim područjima sveta, u svim uzrastima i podjednako u oba pola, sa konstantnom tendencijom porasta poslednjih decenija.

Pušenje predstavlja veliki problem u Svetu. Ono je izvor zavisnosti,zato što je pristupačno svim generacijama,i zato što se nalazi u slobodnoj prodaji. Cigarete u sebi sadrže psihoaktivnu supstancu,koja se naziva nikotin,na latinskom nicotiana. Kada se uvuče dim iz cigarete,nikotin direktno ulazi u krvotok. nikotinu je potrebno samo nekoliko sekundi da dođe do mozga,te zbog toga ljudi osećaju zadovoljstvo u tome.
Ljudi sve više zanemaruju svoje zdravlje i smatraju da cigarete nisu mnogo štetne po njih,ali dugotrajno konzumiranje istog može dovesti do fatalnih posledica,takođe i do smrti.