Асамски јазик
Асамскиот (অসমীয়া, Ôxômiya) е индоевропски јазик, дел од групата на источни индоариски јазици од поголемата група на индоирански јазици. Јазикот воглавно се зборува во сојузната држава Асам во Индија, каде е и службен јазик. Јазикот го зборуваат околу 13 милиони луѓе како мајчин јазик.[3] Исто така, јазикот се зборува во делови во Аруначал Прадеш, а асамски говорници може да се пронајдат и во Бутан и Бангладеш.
Асамски јазик | ||||||
---|---|---|---|---|---|---|
অসমীয়া Ôxômiya | ||||||
Застапен во | Индија, Бутан и Бангладеш | |||||
Подрачје | Асам, Аруначал Прадеш, Нагаланд, Западен Бенгал, и др.[1] | |||||
Говорници | 15 милиони (2007)[2] | |||||
Јазично семејство |
индоевропско
|
|||||
Дијалекти | ||||||
Писмо | асамско писмо | |||||
Статус | ||||||
Службен во | Индија (Асам) | |||||
Регулативен орган | Асамско книжевно друштво | |||||
Јазични кодови | ||||||
ISO 639-1 | as | |||||
ISO 639-2 | asm | |||||
ISO 639-3 | asm | |||||
Linguasphere | 59-AAF-w | |||||
|
||||||
|
||||||
Асамскиот јазик се развил во 1000 или 1200 година од магадскиот пракрит — група говори сродни на санскритот.[4] Сестрински јазици на асамскиот се бенгалскиот, читагонскиот, силетскиот, орија и бихарските јазици. Јазикот се пишува со асамско писмо.
Фонологија уреди
Асамскиот има 8 самогласки, 10 дифтонзи и 21 согласка..[5]
предни | централни | задни | |||||||
---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
МФА | транслитерација | асамски | МФА | транслитерација | асамски | МФА | транслитерација | асамски | |
затворени | i | i | ই/ঈ | u | u | উ/ঊ | |||
скоро-затворени | ʊ | û | ও | ||||||
затворено-средни | e | e | এ' | o | o | অ' | |||
отворено-средни | ɛ | ê | এ | ɔ | ô | অ | |||
отворени | a | a | আ |
уснени | алвеоларни | веларни | глотални | ||||||||||
---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
МФА | транслитерација | асамски | МФА | транслитерација | асамски | МФА | транслитерација | асамски | МФА | транслитерација | асамски | ||
носни | m | m | ম | n | n | ন/ণ | ŋ | ng | ঙ/ং | ||||
експлозивни | безвучни | p | p | প | t | t | ত/ট | k | k | ক | |||
призвучни | pʰ | ph | ফ | tʰ | th | থ/ঠ | kʰ | kh | খ | ||||
звучни | b | b | ব | d | d | দ/ড | ɡ | g | গ | ||||
здувни | bʱ | bh | ভ | dʱ | dh | ধ/ঢ | ɡʱ | gh | ঘ | ||||
фрикативни | безвучни | s | s | চ/ছ | x | x | শ/ষ/স | ɦ | h | হ | |||
звучни | z | z | জ/ঝ/য | ||||||||||
апроксимантни | w | w | ৱ | l, ɹ | l, r | ল, ৰ |
Писмо уреди
Асамскиот се пишува со асамското писмо. Писмото се заснова на писмото гупта. Писмото е слично со писмото митилакшар и бенгалското писмо.[6] Јазикот има силна книжевна традиција уште од раните години.
Поврзано уреди
Наводи уреди
- ↑ „LIS India“. Архивирано од изворникот на 2017-06-21. Посетено на 2013-06-05.
- ↑ Nationalencyklopedin "Världens 100 största språk 2007" The World's 100 Largest Languages in 2007
- ↑ 2001 Indian Census report
- ↑ Oberlies 2001, стр. ?.
- ↑ Assamese Архивирано на 28 јули 2012 г., Resource Centre for Indian Language Technology Solutions, Indian Institute of Technology, Guwahati.
- ↑ Bara 1981, стр. ?.
Литература уреди
- Bara, Mahendra (1981), The Evolution of the Assamese Script, Jorhat, Assam: Asam Sahitya Sabha
- Dutta, Birendranath (1995). A Study of the Folk Culture of the Goalpara Region of Assam. Guwahati, Assam: University Publication Department, Gauhati University.
- Dutta, Birendranath (2003). „Non-Standard Forms of Assamese: Their Socio-cultural Role“. Во Miri, Mrinal (уред.). Linguistic Situation In North-East India (2. изд.). Concept Publishing Company, New Delhi. стр. 101–110.
- Goswami, G. C.; Tamuli, Jyotiprakash (2003), „Asamiya“, Во Cordona, George; Jain, Dhanesh (уред.), The Indo-Aryan Languages, Routledge, стр. 391–443
- Guha, Amalendu (1983), „The Ahom Political System: An Enquiry into the State Formation Process in Medieval Assam (1228-1714)“, Social Scientist, 11 (12): 3–34
- Kataki, Banikanta (1941), Assamese: Its Formation and Development, Gauhati, Assam: Government of Assam
- Kommaluri, Vijayanand; Subramanian, R.; Sagar K, Anand (2005), „Issues in Morphological Analysis of North-East Indian Languages“, Language in India, 5
- Masica, Colin P (1993). The Indo-Aryan Languages. Cambridge University Press. Посетено на February 4, 2013.
- Асамски јазик на Ethnologue (англиски)
- Medhi, Kaliram (1988), Assamese Grammar and the Origin of Assamese Language, Guwahati: Publication Board, Assam
- Moral, Dipankar (1992), A phonology of Asamiya Dialects: Contemporary Standard and Mayong (PhD Dissertation)
|format=
бара|url=
(help), Pune: Deccan College - Moral, Dipankar (1997), „North-East India as a Linguistic Area“ (PDF), Mon-Khmer Studies, 27: 43–53
- Oberlies, Thomas (2001), Pali: A Grammar of the Language of the Theravāda Tipiṭaka, Walter de Gruyter
- Sharma, M. M. (1990), „Language and Literature“, Во Borthakur, H. K. (уред.), The Comprehensive History of Assam: Ancient Period, I, Guwahati, Assam: Publication Board, Assam, стр. 263–284
Надворешни врски уреди
„Асамски јазик“ на Ризницата ? |
- Candrakānta abhidhāna : Asamiyi sabdara butpatti aru udaharanere Asamiya-Ingraji dui bhashara artha thaka abhidhana. second ed. Guwahati : Guwahati Bisbabidyalaya, 1962.
- Асамско-англиски речник (1867) - прв асамски речник од Мајлс Бонсон.
- Асамски ресурси за компјутери