Фашизм
Фаши́зм (итал. fascismo, fascio — цолъи, квацІи, бухьен — абураб рагІудаса) ккола ультра-кваранаб, авторитарияб ультранационализмалъул форма[1], жиндие сипат-суратаб гьабулеб диктаториалияб къуваталдалъунги, зулмуяб хӀалалда оппозиция къинабиялдалъунги, жамгӀияталъул ва экономикаялъул кьварараб регламентациялдалъунги[2], гьелъие машгьурлъи щвана Европаялда XX гӀасруялъул байбихьуда.[3] Гьединго фашизмалъул сипаталлъун руго рагъулаб национализм (гІадидаб бичІчІиялда)[4][5], либерализмалде данде чІей[6], ксенофобия, реваншизм ва шовинизм, церехъанлъи, элитаялъул кверщеллъиялда ва тІабигІияб социалияб иерархиялда божи[7], этатизм ва, цо-цо, синдикализм, расизм[8][9][10] геноцидалъул сиясат.[8][10]
Фашизмалъул тӀоцересел багъа-бачариял раккана Италиялда ТӀоцебесеб дунялалъул рагъул заманалда, хадур тӀиритӀана цогидал европаялъулал пачалихъазде.[3] Анархизмалдеги, демократиялдеги, либерализмалдеги, марксизмалдеги данде ккун, фашизм ккола ультра-квараназде гъорлъе гӀадатияб сиясияб спектралда.[3][11]
Фашистаз ТӀоцебесеб дунялалъул рагъалъул хал гьабулеб букӀана ревелюция хӀисабалад, жинца кӀудияб асар гьабураб рагъул тӀабигӀат, жамгӀият, пачалихъ ва технологиял хисиялде.
РагІи бачІин ва магІна хисизабизе
Фашизм ва расизм хисизабизе
Тарих хисизабизе
Эра Fin de siècle (ГІасруялъул ахир) хисизабизе
Фашизмалъул аслиял гІаламатал хисизабизе
Фашистиял пачалихъазе хасиятаб буго пачалихъалъул экономикаялдаги идеалоиялдаги нухда ккезабулеб ишалъул къуват кІодолъи: пачалихъалъул корпоративизация, тІолголъи цІикІкІарал гІуцІалаби ва жамгІиял цолъалаби гьариялдалъун гІуцІулеб, батІияб пикру тІагІинарулел зулмуял къагІидаби, экономикалъулаб ва сиясатаб либерализмалъул принципал рикІкІунутІи.
Вольфганга Випперманида рекъон, аслиял фашист идеалогиялъул гІаламатл ккола[12]:
- традиционализм,
- национализм,
- корпоративизм
- антилиберализм,
- антикоммунизм,
- экстремизм,
- этатизм,
- популизмалъул элементал
- милитаризм,
- мех-мехалъ — цевехъанлъи квей,
- бутІруда ругезде гъорлъе кколареб гІемерисеб халкъалде мугъ чІвай лъазе гьаби.
И. В. Мазуровасул пикруялда, пачалихъияб бетІерлъи бачин хІисабалда, фашизм буго авторитаризм гуреб, тоталитаризм буго, жидеда гборкьоб кІудияб батІалъи бугеб[13].
Фашизмалъул куцал хисизабизе
Фашизм (Италия) хисизабизе
Национал-социализм (Германия) хисизабизе
Маххулаб гвардия (Румыния) хисизабизе
- ↑ Turner (1975), p. 162 : "... goals of radical and authoritarian nationalism."; Larsen, Hagtvet & Myklebust (1984), p. 424 : "... organized form of integrative radical nationalist authoritarianism."; Paxton (2004), pp. 32, 45, 173 ; Nolte (1965), p. 300
- ↑ "fascism". Merriam-Webster Online. Архивация оригиналалдаса (22 August 2017). Халагьи 22 August 2017.
{{cite encyclopedia}}
: Check date values in:|access-date=
and|archive-date=
(квеки) - ↑ 3,0 3,1 3,2 Davies & Lynch (2002), pp. 1–5
- ↑ Payne S. G. A History of Fascism, 1914—1945. Pp. 106.
- ↑ Jackson J. Spielvogel. Western Civilization. Wadsworth, Cengage Learning, 2012. P. 935.
- ↑ Payne S. G. Fascism: Comparison and Definition. — 1980. — P. P. 7..
- ↑ Soucy R. (инг.)авар.Fascism // Encyclopedia Britannica
- ↑ 8,0 8,1 Гаджиев К. С. Фашизм // ЦӀияб философияб энциклопедия / Ин-т философии РАН; Нац. обществ.-науч. фонд; Предс. научно-ред. совета В. С. Стёпин, заместители предс.: А. А. Гусейнов, Г. Ю. Семигин, уч. секр. А. П. Огурцов. — 2-е изд., испр. и допол. — М.: Мысль, 2010. — ISBN 978-5-244-01115-9.
- ↑ Цитатинабиялъул гъалатӀ: Мекъаб тег
<ref>
; мурад баян гьабун хъвалебpassmore2
-лъе текст бихьизабун гьечІо - ↑ 10,0 10,1 Цитатинабиялъул гъалатӀ: Мекъаб тег
<ref>
; мурад баян гьабун хъвалебbelmat2
-лъе текст бихьизабун гьечІо - ↑ Griffin (1995), pp. 8, 307 ; Kallis (2003b), p. 71 ; Hartley (2004), p. 187 ; Reich (1970) ; Hawkesworth & Kogan (1992) ; Copsey (2008) ; Goodwin (2011) ; Woodley (2010) ; Blamires (2006) ; Richardson (2017) ; Eley (2013) ; Wistrich (1976)
- ↑ Цитатинабиялъул гъалатӀ: Мекъаб тег
<ref>
; мурад баян гьабун хъвалебlib.ru
-лъе текст бихьизабун гьечІо - ↑ * Мазуров И. В. «Фашизм как форма тоталитаризма» // Общественные науки и современность. — 1993. — № 5.;
- Мазуров И. В. «Японский фашизм». — М.: Наука, 1996)