Decenijama palio sveću zaboravljenom heroju
Vremešni ali vitalni penzioner Božidar Panić jedan je od retkih preživelih svedoka kojio pamte autentičnu, ustaničku Srbiju i Loznicu 1941. godine kada su zajedno na nacističkog okupatora oružje digli svi građani, bez obzira na ideološko opredeljenje. Božidaru su se tada u svest i pamćenje urezali ratni dani koje će decenijama pamtiti, a o kojima kasnije i nije smeo puno da priča.
Komentara 0
Poslednjeg dana avgusta 1941. godine Loznica je, naime, bila prvo slobodno veće naseljeno mesto u tada porobljenoj Evropi, a sedam decenija posle toga ovaj datum još uvek se obeležava skromno i bez ozbiljnije podrške gradske uprave. Parastosom i polaganjem venaca članova Udruženja ratnih dobrovoljaca od 1912 do 1918, njihovih potomaka i poštovalaca i Gradskog odbora SRS na spomen-obeležja potpukovniku Veselinu Misiti ukazano je na ovaj značajan datum.
Grad je tada bio slobodan 40 dana, a onda su okupatori ponovo ušli 10. oktobra i u njemu ostali sve do 23. septembra 1944. godine. Taj datum se dugo obeležavao kao Dan Loznice, a samo su pojedinci godinama pokušavali da ukažu na značaj ustanka koji je u lozničkom kraju ratne ’41. predvodio Veselin Misita, potpukovnik Vojske Kraljevine Jugoslavije.
Sagovornik „Blica”, Božidar Panić (85), penzionisani visoki službenik srpske železnice, u vreme događaja imao je 15 godina. Misitu je prvi put video u Tronoši uoči bitke za Loznicu prateći oca i strica, vojne obveznike koji su išli na polaganje zakletve. Mladi oficir je ostavio snažan utisak na dečaka koji je sticajem okolnosti bio i na mestu njegove pogibije.
- Misita je bio junak mog detinjstva i svake godine na Zadušnice odlazio sam na njegov zapušteni grob i palio sveću. Baš ta sveća pokolebala je upravnika groblja da ne donese odluku o prekopavanju groba, a 5. juna 1990. godine premešteni su na drugo mesto Misitini posmrtni ostaci. Sa svojim prijateljima osnovao sam i odbor za podizanje spomenika za koji je već postojala dozvola, izdata još 1981. godine na zahtev Misitine sestre - seća se Panić.
Kaže da mu nikako nije jasno kako još uvek neko o tom događaju, koji bi trebalo da bude ispisan zlatnim slovima na stranicama istorije Loznice i Srbije, može da razmišlja sa ideoloških pozicija.
- Loznicu su oslobodili njeni građani predvođeni potpukovnikom vojske Kraljevine Jugoslavije, a u oslobođenju Banje Koviljače prvi put su zajedno delovali četnici i partizani. Zar to nije mesto za istinsko pomirenje, pita se čika Božo Panić i ističe da je ponosan što je pre dve godine učestvovao sa svojim prijateljima u otkrivanju spomen-ploče na mestu pogibije potpukovnika Misite.
U znak sećanja na potpukovnika i herojski podvig Jadrana loznički radikali finansirali su i organizovali postavljanje spomen-biste 1998. godine, nedaleko od Muzeja Jadra.
Inače, Veselin Misita sa 32 godine bio je najmlađi major vojske Kraljevine Jugoslavije i pod njegovom komandom ustanici su oslobodili Loznicu i zarobili 93 nemačka vojnika.