Beograd, 25. mart 2002. godine - Strateški cilj Vlade Srbije je efikasna ekonomija, što može da nadvlada dnevne i kratkovide politièke efekte, rekao je u intervjuu za današnju Politiku, ministar za privredu i privatizaciju u Vladi Srbije Aleksandar Vlahoviæ. Pored ostalog, ministar Vlahoviæ govori o uticaju promene odnosa Srbije i Crne Gore na privatizaciju, o dogradnji zakonodavstva kojom bi se ubrzala tranzicija, o steèaju i planovima Vlade za restrukturiranje privrede. Zvanièni sajt Vlade Srbije prenosi delove ovog intervjua.

O uticaju koncepta novog ureðenja zajednice Srbije i Crne Gore na privatizaciju i reforme:

"Ovo rešenje nije najsreænije ukoliko se želi jedna država, jer to znaèi da mora da postoji minimum funkcija, a to su carinska i monetarna unija. Meðutim, ne treba sve gledati crno. Bolje je da vidimo šta je iz toga dobro. Dobro je to što Srbija najzad dobija moguænost da napravi sopstveno privredno sistemsko zaokruženje. To znaèi bezbroj zakona koji su do sada èekali da budu usvojeni u Saveznoj skupštini nisu ni bili predloženi od strane Savezne vlade. Bez tih (zakona) Srbija ne može ofanzivnije uæi u proces tranzicije. Da apsurd bude veæi, Crna Gora je sve te zakone veæ donela i time derogirala savezno zakonodavstvo.

Kad je veæ tako, onda zakoni o preduzeæima, o steèaju, o investicionim fondovima, zakon o hartijama od vrednosti, sada mogu da budu definisani na nivou Srbije i može se odrediti komisija za hartije od vrednosti. Sada æe zakon o steèaju, koji je bio pripremljen za savezni nivo, da bude usvojen u Srbiji a veæina zakona æe, takoðe, moæi da se prenese na nivo Srbije i to u toku ove godine".

O donošenju zakona o steèaju:

"Mi veæ imamo prvu verziju zakona koju smo uradili zajedno sa kolegama iz Ministarstva pravde. Meðutim, pošto se sada ide na republièki nivo, ta verzija æe morati da pretrpi izmene. Naravno, postavlja se i formalno pitanje: da li æemo èekati novi ustav pa onda usvojiti zakon ili æemo prejudicirati nova ustavna rešenja, pa sada usvojiti zakon. Ja sam pristalica ove druge varijante, jer je mnogo efikasnija. Ako odmah usvojimo zakon o steèaju to æe biti paralelno sa obukom steèajnih upravitelja koja treba da poène u aprilu i uz istovremeno osnivanje steèajnog suda. Moramo veæ od jeseni da krenemo sa efikasnim steèajnim procedurama da bismo efikasno restrukturisali privredu. Ako bi se èekao novi ustav onda ne bi bilo novog steèajnog zakonodavstva pre kraja jeseni ove godine, a to æe usporiti restrukturisanje privrede".

O naèinu izbora steèajnih upravnika:

"Objaviæemo jedan oglas u kome æemo birati najmanje 300 ljudi koji æe biti kandidati za steèajnog upravitelja. Naša namera je da organizujemo intenzivnu edukativnu trening-proceduru, koja æe trajati dva meseca. Iza toga æe svako od njih pojedinaèno polagati test koji æe biti osnov za dobijanje licence steèajnog upravitelja. To znaèi da ne moraju da budu formalno zaposleni u bilo kojoj državnoj instituciji, nego da jednostavno u momentu otvaranja steèaja budu izabrani sa liste steèajnog upravitelja, a da rade na principu uspešnosti sprovoðenja steèaja. To je stimulativna procedura za one koji æe te steèajeve voditi. U tom sluèaju procedura ne bi bila blokirana, zakoèena ili da bude izvor potencijalne korupcije, kako bi se steèaj prolongirao".

O restrukturiranju privrede i nezaposlenima:

"Za ovu godinu planiramo da idemo u restrukturisanje koje æe za svoju negativnu posledicu imati to što æe bez posla ostati 60.000 ljudi, raèunajuæi i one koji su bez posla ostali zbog restrukturisanja bankarskog sistema. Naravno, 60.000 ljudi nije konaèan broj nezaposlenih jer æe proces restrukturisanja trajati nekoliko godina. Zato je važno da veliki sistemi održavaju kakvu-takvu aktivnost koja æe im omoguæiti da se efikasnije privatizuju bilo kroz restrukturisanje bilo kroz steèaj. Da bi održali aktivnost država mora da ih subvencioniše. Mi smo to prošle godine radili sa Zastavom iz Kragujevca, ali smo imali i mnogo drugih projekata za koje je država izdvajala sredstva za obrtni kapital. To je Fabrika vagona Kraljevo, Elektronska i Mašinska industrija iz Niša, RTB Bor, Goša Smederevo, Livnica iz Kikinde, kompletan beogradski metalski kompleks - IMT, Zmaj, 21. maj, Lola iz Železnika i Rekord iz Rakovice, a tu su i velika preduzeæa iz tekstilne industrije. Ali, to nije trajna podrška i mi æemo iz godine u godinu smanjivati iznos subvencija. Sa tim ne treba mešati ulogu Fonda za razvoj jer on iz svojih kreditnih sredstava podržava dobre projekte. Subvencije se neæe ogranièiti samo na postupak restrukturisanja nego i neka druga preduzeæa koja ne mogu opstati u ovom periodu bez obrtnih sredstava".

O ulozi države u procesu tranzicije:

"Tranzicija je proces u kome država mora da ima svoju ulogu. To nije ideja da država bude generalni upravitelj srpske privrede i distributer novca, veæ da se privatizacija razvija kao proces stvaranja novog biznisa a ne prodaje imovine na parèe. Zato su neophodne subvencije. Efikasna tranzicija zahteva odreðeno vreme a mi smo to definisali kao period od èetiri godine".