Свечаном академијом и уручењем награде „Владимир Ћоровић“ историчарки Мири Радојевић за дјело „Српски народ и југословенска краљевина 1918-1941“, синоћ су у Гацку отворени Ћоровићеви сусрети историчара и научни скуп историчара.
Жири за додјелу награде, који је чинио предсједник Милош Ковић и чланови Радмило Пекић и Драга Мастиловић, оцијенио је да је Радојевићева овим дјелом значајно обогатила српску историографију.
– Ријеч је о дјелу које је настало из вишегодишњих истраживања и промишљања историје југословенске идеје и државе. Дјело је истраживачки ново, сазнајно богато, иновативно, изворно утемељено и поуздано, те у потпуности заслужује ово високо признање – наведено је у образложењу жирија.
Радојевићева је изјавила да јој признање много значи будући да припада генерацији историчара која је васпитавана на дјелима Владимира Ћоровића, чије име је појам озбиљног историчара, кога су доживљавали као темељ српске историографије.
– Ново је то што сам имала прилику да учим на сазнањима до којих је дошло неколико генерација историчара, да користим њихове радове и да употребим оно чиме се ја бавим четврт вијека. Успјела сам да испољим љубав према књижевности и да отуда убацим неке нове теме и изворе који се обично не користе у историографији, као на примјер стихове Милана Ракића, односно њихов значај за генерацију која је стварала југословенску државу – рекла је Радојевићева.
Она је истакла да јој је посебно драго што је књига „Српски народ и југословенска краљевина 1918-1941“ добила ову награду, нарочито због тога што је конкуренција за додјелу била велика.
Мира Радојевић је српска историчарка, универзитетски професор и дописни члан Српске академије наука и умјетности. Бави се истраживањима у области политичке и друштвене историје Србије и Југославије у првој половини 20. вијека.
Извор: РТРС
