Od dolaska KFORA i formiranja privremene a potom “demokratske“ kosovske vlasti, pisu samozvani saradnici i “novinari“ iz Gore za „oslobodjene“ kosovske medije na bosnjackom jeziku. Njihovo pisanje karakterise osuda Goranaca za njihovu lojalnost prema drzavi u kojoj su ziveli, za nesolidarnost sa politikom albaskog naroda. Posebno su meta goranski intelektualci, pripadnici SPS partije i SANU kao olicenje zla i podvale jer je gorancima priznala pravo na postovanje vlastitog identiteta. Kada su goranski intelektualci morali pred naletom mrznje da napuste Goru, Kosovo, to je za tekstopisce Kosovskog Avaza,Alema i drugih glasila bio dokaz da su im „ruke uprljane“ a prilika da se jos zesce satanizuju i ocrne pred albanskim ekstremistima. Setite se samo clanka u K. Avazu od Avgusta 1999 u kome sadasnji ministar za Zdravlje pod naslovom „Salto mortale goranske inteligencije“ plasira na veoma uvredljiv i primitivan nacin poluistine na racun goranskih lekara, pravnika, ekonomista i prosvetnih radnika. U narednih pet godina, bosnjacko patriotsko novinarstvo iz Gore karakterise obracunjavanje sa neposlusnim Gorancima koji istrajavaju u ocuvanju identiteta Gore i „goranstine“. Nema novinskog clanka u kome SDA „patriotski“ novinari da ne raspaljuju kod svojih sledbenika najnegativnija emocionalna osecanja i upiru prst na Gorance kao iskljucive krivce za neprihvatanje bosnjackog nacionalnog identiteta. Ovakvih antigoranskih tekstova nije bilo ni u najkstremnijim kosovskim novinama na albanskom jeziku.

Kulminacija patriotskog novinarstva iz Gore je i pisanje M. Baljea koji se oglasio i na stranicama Interneta za citaoce “Nasa Gora” pod naslovom: Zu 90 godina od slavne Bitke za Canakkale“. MB ukazuje citaocima Nase Gore kako su Goranci pre 90 godina imali nacionalnu i versku samospoznaju, da je hiljadu patriota„dobrovoljno“ otislo, hiljadu kilometara izvan Gore da odbrane Goru u Canakkalje i spasu tursku imperiju.Za spas Turske i odbranu Gore poginulo je vise od 80 vojnika sehida iz Gore. Tako pise M.B. a pise da je Gora zajedno sa Ljumom ratovala protiv Srbije. Cilj ovog clankopisca nije da se istorijski dogadjaji analiziraju od strane istoricara pre svega rodom iz Gore i prikazu u pravom svetlu,nego raspaljivanje maste Bosnjacima iz Gore.

Kada se plasira laz vise puta onda i autor te lazi poveruje u svoju laz. U periodu pre i posle povlacenja turske imperije sa nasih prostora Gora je bila najsiromasnija oblast ove imperije, ljudi su ziveli u kucama koje podsecaju na sadasnje plevne, pokrivene krovovima od slame, za osvetljenje su koristili borije, hranili se urdom i hlebom od raza, ”divlju“ jabucad su vitaminizirali u kace, nosili odecu od klasna i obucu koju sami pravili od ovcijih koza. Od stoke su u proseku posedovali jednu do dve krave, par ovaca, jednog konja, retko je bilo pojedinaca koji su posedovali veci obim stoke. U ovim ratnim i poratnim periodima zabelezeni su i slucajevi umiranja od gladi a postoje i dan danas grobovi na putevima Tetovo-Gora,Prizren –Gora kao posledica gladovanja. Opsta i zdrastvena prosvecenost nije ni postojala, a zivotni vek je bio u proseku ispod 60 godina.

Pricati da su ljudi koji su ziveli u ovakvim bednim socio-ekonomskim uslovima imali tako razvijenu ratnu i nacionalnu svest i propesacili hiljadu kilometara da umru za potrebe Turske ne vodeci racuna o svojoj mnogobrojnoj porodici je totalno iracionalno.

Sva ratna desavanja na Balkanu su bila pogubna za Goru i Gorance. Nema rata a da nije bilo goranskih zrtava. U nijednom ratu nisu Goranci dobrovoljno odlazili i ostavljali svoju nezbrinutu porodicu. Tursku nije interesovalo sta ce biti sa Gorom posle njenjog povlacenja kao sto nije ni Srbiju u poslednjem ratu. Njih su interesovali samo vojno sposobni Goranci koji su trebali da odbrane njihove interese.Masovna mobilizacija Goranaca za potrebe Turske je bila jedan od najpogubnijih poteza te imperije po Goru. U poslednjem ratu Jugoslavije protiv Nato alijanse takodje je bilo skoro u istom broju mobilisanih Goranaca koji su trebali da budu u prvoj borbenoj liniji u slucaju kopnenog rata. Istini za volju ,treba pomenuti da Goranci nikada nisu bili saveznici sa Ljumjanima, naprotiv, jos uvek postoje grobovi Ljumjana na pasnjacima Krsteckih, Radeskih i drugih goleti, koji su ziveli mozda u jos tezim ekonomskim uslovima i pri pokusajima kradje stoke iz goranskih sela, ponekad ostavljali i svoje zivote. Ali previse smo se ukljucili u istoriju, namera mi je bila da objektivno informisemo mladju generaciju Gore, kako se ne bi manipulisalo njihovim osecanjima. Osim par malih investicija u vreme titove vlasti, na prostorima Gore nijedna vlast (sve od Turske, Austrougarske, velike Albanije, Kraljevine Jugoslavije) pa i sada Unmikove ili Kosovske nije investirala u razvoj Gore i zadrzavanje stanovnistva u njoj.

Razumem potrebu pojedinaca da sluze autoritetima, vlastima a pogotovo kada postoji i licna materijalna i svaka druga korist koja omogucava da se olako dodje do funkcije sudije,novinara, dopredsednika opstine, poslanika, ministra a sve na racun neistomisljenika iz Gore. Neznam da li na Kosovu postoji zakon koji zabranjuje objavljivanje novinskih tekstova, informacija, misljenja u kojima se podstice mrznja i netrpeljivost protiv lica ili grupe lica koje ne slede njihova politicka i nacionalna osecanja? Neznam da li na Kosovu postoji zakon u kome se prepisuje kazna protiv onih koji podsticu diskriminaciju?