Beogradskom Sindikatu zaista nedostaju nepretenciozne priče sa ulice: u njihovim političkom iskazu se ne prepoznaje jasan stav, nema artikulisanog odnosa sa 90-im, a često provejava priča baš prepoznatljiva iz tog vremena
Da se podsetimo: ova zanimljiva muzička družina nastala je još 1999. spajanjem dva rap demo benda – Red Zmaja i Tumz, kojima se potom pridružio i
osmo svetsko čudo MC Flex. Tada osmočlana postava sa nepoznatim brojem sindikalnih saradnika na domaću scenu je donela jednu potpuno svežu energiju. Sa na Zapadu već poznatim konceptom hip-hop konglomerata, tj. sa više frakcija unutar benda (kao
Wu Tang Clan, recimo) u uslovima getoiziranog po/ratnog Beograda, oni su vrlo brzo postali muzička vest o kojoj su svi pričali.
Žestoka hip-hop sila koja će zavladati originalnim rimama na srpskom jeziku – zaista je tako izgledalo.
Posle mnogobrojnih nastupa u proširenoj postavi koju čini devet članova, 2000. godine počinju da rade na prvom albumu. Krajem iste godine pojavljuje se
Divljina – jedna od verovatno najboljih (domaćih) rap pesama ikada napisanih. Najzad, početkom 2002. godine izlazi album
Bsssst...Tišinčina, muzički i produkciono skroman, ali tekstualno bogat (ne samo po količini rima) i autentičan. Na jesen iste godine izlazi osporavani i hvaljeni singl
Govedina, dnevnopolitička opservacija ekipe sa Dorćola; „sve okrpili bez dlake na jeziku“, mnogi su rekli – maglovita je močvara Srbija. Ipak, momci iz Sindikata nisu hteli da prihvate jednostavnu istinu: ljudi nisu isti.
Proteklih meseci
Bg Sindikat je osnovao firmu, zove se Prohibicija, a njen prvi proizvodni artikl je drugi album Sindikata
Svi zajedno. Već na uvodnoj pesmi
Krećemo u napad primećuje se napredak u produkciji, ali i kvalitetu muzičkih matrica. I to je otprilike jedina novost na ovom albumu, nažalost.
Sindikat svakako najbolje i najsigurnije zvuči kada se bavi „društvom i srpskim biznisom“ (nažalost, žene im na ovom izdanju nisu interesantne) i iz tog arsenala se izdvaja Stotka, priča o tome šta kome ovaj apoen stvarno znači, lagana životna filozofija Od sranja se ne beži i poslovna Poroci Beograda.
Beogradskom Sindikatu zaista nedostaju nepretenciozne priče sa ulice: u njihovim političkom iskazu se ne prepoznaje jasan stav, nema artikulisanog odnosa sa 90-im, a često provejava priča baš prepoznatljiva iz tog vremena (svetske zavere protiv Srba, pominju se neki ustaški plagijatori), analiziraju se samo posledice, ali tanko i pojednostavljeno.
Sledi tranzicija. Kao i od svakog ozbiljnog preduzeća, i od ovog očekujemo da bude likvidno, ali i racionalno i beskompromisno. Videćemo da li će Roots Manuva 10. septembra poželeti člansku kartu Sindikata.
Očigledna su želja i trud koji su uloženi da se nešto ovako napravi ovde i sada. Nešto drugo je pomanjkanje inspiracije i ponavljanje.
