Почасни докторати

Почасни докторати Особама која су својим делима унапредила научну мисао, као и онима који су нарочито заслужни за напредак науке, технике, технологије, културе и уметности, додељује се почасни докторат Универзитета у Београду. Прва титула doctor honoris causa Универзитета додељена је француском професору Огисту Говену, а до данас је више од 90 угледних личности проглашено за почасне докторе, како из земље, тако и из иностранства.

Преглед досадашњих почасних доктора (по години одлуке о додели почасног доктората):

1928.
Огист Говен, Француска

1947.
Ајар Дигве, Данска

1950.
Џон Роги, САД

1954.
Џелал Бајар, Турска

1955.
У Ну, Бурма

1956.
Ахмед Сукарно, Индонезија

1957.
Павле Савић, Југославија

1965.
Георгиус Папандреу, Грчка

1971.
Војислав Арновљевић, Југославија
Радивоје Беровић, Југославија
Јулијана Богићевић, Југославија
Ђурђе Бошковић, Југославија
Велибор Глигорић, Југославија
Ђорђе Димитријевић, Југославија
Александар Костић, Југославија
Миливоје Костић, Југославија
Ђорђе Лазаревић, Југославија
Радован Лалић, Југославија
Милутин Нешковић, Југославија
Владимир Спужић, Југославија
Милан Пајевић, Југославија
Коста Тодоровић, Југославија
Алфред Кастлер, Француска
Душан Витас, Југославија
Слободан Добросављевић, Југославија
Сима Милутиновић, Југославија
Никола Обрадовић, Југославија
Димитрије Савић, Југославија
Душан Станков, Југославија
Јосип Броз Тито, Југославија

1972.
Иво Андрић, Југославија

1973.
Александар Дамјановић, Југославија
Владислав Јовановић, Југославија
Радивоје Кашанин, Југославија
Павле Миљанић, Југославија

1975.
Радован Марковић, Југославија
Бранислав Којић, Југославија
Миодраг Милосављевић, Југославија
Мијат Тројановић, Југославија
Александар Леко, Југославија

1977.
Владимир В. Петровић, Југославија
Властимир Ђорђевић, Југославија

1978.
Младен Поповић, Југославија
Јован Шел, Југославија
Живорад Граовац, Југославија
Миодраг Спасић, Југославија

1980.
Amadou Mahtar M Bow, Сенегал
Никола Гаковић, Југославија

1983.
Клод Алберт Колијард, Француска
Мате Бајлон, Југославија
Петар Григорјевич Романков, СССР

1984.
Helene Ahrweiler, Француска
Анатолиј Алексијевич Логунов, СССР
Војислав Јовановић, Југославија

1985.
Спирос Кипријану, Кипар
Миодраг Пешић, Југославија

1986.
Кенет Каунда, Кенија

1989.
Роберт Габриел Мугабе, Зимбабве

1991.
Милета Магарашевић, Југославија
Владимир Шолаја, Југославија
Драгутин Поповић, Југославија
Милан Антић, Југославија

1992.
Бранко Глушчевић, Југославија
Лазар Ђокић, Југославија

1995.
Војин Смодлака, Југославија
Валериј Борисович Кудрјавцев, Русија
Харолд Либовиц, САД

1996.
Владимир Николајевич Бјелоусов, Русија

1997.
Дерек Х. Р. Бартон, САД
Јаков Израилевич Коренман, Русија

1999.
Ремзи Кларк, САД
Михајло Митровић, Југославија

2000.
Хироши Хокама, Јапан

2001.
Фокион Восниакос, Грчка
Николас Холевас, Грчка

2002.
Маргарет Бланден, Велика Британија
Роналд Гросарт Матичек, Немачка

2003.
Петер Шрајнер, Немачка
Алан Вотсон, САД
Алексиј Аљоша Јосић, Француска

2004.
Вујица Јевђевић, САД
William R. Moomaw , САД
Владислав Лубаш, Пољска
Октаве Левенспил, САД

2005.
Ханс Јохан Анкум, Холандија
Светозар Пејовић, САД
Војин Поповић, СЦГ

2007.
Феликс Унгер, Аустрија

2008.
Клаус Роксин, Немачка
Маркус Билер, Немачка
Жером И. Фрајдмен, САД
Хиронори Фуџи, Јапан
Матео Валеро, Шпанија
Виктор Антонович Садовничиј, Русија

2009.
Ханс Петер Либих, Немачка
Мартин Перл, САД
Мајкл Флин, САД
Јејл Пат, САД
Katsuhito Iwai, Јапан
Жан Дени Мутон, Француска
Отфрид Хофе, Немачка
Џон Серл, САД
Умберто Еко, Италија
Дитмар Голчник, Аустрија
Борис Успенски, Русија
Ернст Улрих фон Вајцекер, САД

2010.
Франко Фратини, Италија
Нобухиро Шиба, Јапан
Мајкл Волзер, САД
Ричард Хилд, Енглеска

2011.
Владимир Путин, Руска Федерација
Герхард Тир, Аустрија
Андреас Енгерт, Немачка