Rođen je 1970. godine u Beogradu. Završio je Zemunsku gimnaziju, a diplomirao je na Pravnom fakultetu u Beogradu kao jedan od najboljih studenata u generaciji.
Radio je kao novinar na “Kanalu S” na Palama tokom 1992. i 1993. godine. Srpskoj radikalnoj stranci pristupio je 1993. godine, a 1995. u 24. godini dolazi na mesto generalnog sekretara SRS-a. Posle pobede radikala na lokalnim izborima u Zemunu 1996. godine dolazi na čelo Sportsko-poslovnog centra “Pinki”.
U Vladi narodnog jedinstva od 24. marta 1998. godine, bio je na mestu ministra za informisanje. Za vreme tog ministarskog mandata potpisao je Zakon o javnom informisanju, koji je ostao zapamćen po drakonskim kaznama za medije, kao i gašenju redakcija “Dnevnog telegrafa”, “Evropljanina” i “Naše Borbe”.
U SRS-u je bio na poziciji Generalnog sekretara. Kao predstavnik radikala bio je na funkciji poslanika Savezne skupštine SRJ, poslanika u Skupštini Srbije i kandidat za gradonačelnika Beograda. Za gradonačelnika Beograda kandidovao se 2004. godine kada je izgubio od Nenada Bogdanovića i 2008. godine, kada ga je pobedio Dragan Đilas.
Nakon raskola u SRS-u, prelazi oktobra 2008. godine u Srpsku naprednu stranku, gde vrši funkciju zamenika predsednika. Nakon izbora Tomislava Nikolića za predsednika Srbije i ostavke na mesto predsednika SNS krajem maja 2012. godine, Vučić je preuzeo funkciju vršioca dužnosti predsednika stranke. Na vanrednoj sednici Skupštine SNS, održanoj u septembru 2012, Vučić je aklamacijom izabran za novog predsednika stranke.
Pošto su jula 2012. godine SNS, SPS i URS formirali Vladu Vučić je postao potpredsednik Vlade zadužen za odbranu, bezbednost i borbu protiv korupcije i kriminala, kao i ministar odbrane. Predsednik Srbije Tomislav Nikolić imenovao ga je za sekretara Saveta za nacionalnu bezbednost.
Posle pobede kolaicije oko SNS na izborima 2013. godine u aprilu 2014. godine formirao je Vladu čiji je predsednik.
Govori engleski jezik, a služi se ruskim i francuskim. Oženjen je i otac dvoje dece.
