Srbi za poslom idu i na kraj sveta

Izvor: Novosti

Beograd -- Pečalba je građane Srbije odvela do najdaljih delova sveta - od Trondhejma do Johanesburga i od San Franciska do Okinave.

Srpska dijaspora danas broji najmanje tri, a možda i četiri miliona ljudi.

Zapadna Evropa više nije jedini san naših gastarbajtera. Vuku ih Katar, Emirati, Skandinavija, Rusija, pa i Južnoafrička Republika. Razni krajevi planete, ali skoro uvek isti razlog - posao.

Ako je suditi po onome što kroz doznake vrate u postojbinu, većina se nije prevarila. Istraživanje Svetske banke pokazalo je da je u Srbiju od 2000. do 2010. godine od iseljenika stiglo čak 43 milijarde dolara, najmanje dva puta više nego kroz direktne strane investicije.

SRBI RADE I NA OKINAVI
Prilično malobrojna dijaspora boje Srbije predstavlja na Okinavi. Među njima je i Marina Knežević Valjeho. Ona je do juga Japana stigla uz supruga koji tamo radi. "Na Okinavi stvarno nema mnogo naših. Japan je centar finansija, mada je Okinava ljudima iz Tokija i Osake mesto za odmor. Prosečna plata je oko 2.000 dolara, u skladu sa troškovima. Više se zarađuje u Tokiju, ali zakupi lokala tamo iznose nekoliko desetina hiljada dolara", kaže Marina.

Prošle godine rođaci iz inostranstva svojima su pomogli, po podacima Narodne banke Srbije, sa blizu 4,6 milijardi dolara. Doznake u proseku čine od deset do 13 odsto našeg bruto domaćeg proizvoda, a čitava srpska industrija - 17,6 odsto.

"Istraživanja pokazuju da naša dijaspora broji između tri i četiri miliona ljudi. Samo u Nemačkoj živi od 500.000 do 600.000 naših ljudi, u Austriji 300.000, Švajcarskoj 200.000, Francuskoj 130.000, a ima ih i u Holandiji, Danskoj, Norveškoj, Švedskoj", objašnjava Vukman Krivokuća, pomoćnik ministra vera i dijaspore.

Specifičnost naše dijaspore je i put do dobijanja stalnog boravka. To najbrže ide preko rođačkih veza, tako da su i destinacije uglavnom ostale isti - Australija, Amerika, Kanada. Sada skoro svi odlaze zbog posla. Veoma mali broj mladih, možda njih stotinak, ima priliku da se usavršava na nekom od svetski poznatih univerziteta.

Najobrazovanija dijaspora Srbiju je napustila devedesetih godina prošlog veka. Procenjuje se oko 150.000 školovanih, uglavnom mladih ljudi. I danas diplomci najlakše nalaze posao u „belom“ svetu.

"Naše najobrazovanije ljude druge zemlje nisu primile zato što nas cene i vole, već zato što školovanje jednog stručnjaka u Americi košta između 300.000 i 500.000 dolara. Kada to pomnožite sa 150.000 ljudi, dobijete sumu koju su te zemlje uštedele", kaže Krivokuća.

U poslednje dve decenije naši radnici idu u Rusiju, a novija dijaspora je stigla do Emirata.

I danas lakše odlaze visokoobrazovani ljudi, ali i određena zanimanja poput vodoinstalatera, električara, mesara, varilaca i, naročito, medicinskog osoblja. U Rusiji „caruju“ građevinari. Od devedesetih godina prošlog veka tamo posluju mnoge naše kompanije. Nekada državne, danas mahom privatne. Posla ima za inženjere, arhitekte, ali i zidare.

I privatne agencije za zapošljavanje u ime stranih kompanija pronalaze kadrove u Srbiji. Podatke o zaposlenima šalju Ministarstvu ekonomije i regionalnog razvoja. Oni pokazuju da su agencije prošle godine našle posao u inostranstvu za 257 građana Srbije. Njih 106 je zaposleno u Sjedinjenim Američkim Državama, a 151 u Mađarskoj, Grčkoj, Makedoniji, Italiji, Ujedinjenim Arapskim Emiratima, Kataru i drugim.

Malobrojni posao u inostranstvu pronađu i preko oglasa Nacionalne službe za zapošljavanje. Ona, na zahtev inostranih poslodavaca, bira kandidate i stara se da uslovi rada odgovaraju uslovima koje imaju radnici zemlje domaćina.

Nema velike potražnje za našim radnicima, bar kada je reč o posredovanju preko nas, kažu u Nacionalnoj službi za zapošljavanje i navode da je situacija na tržištima rada Evropske unije, gde bi naši radnici najviše voleli da idu, takva da je jako teško dobiti radnu dozvolu i dozvolu boravka. Prednost uvek imaju njihovi državljani i državljani drugih zemalja EU.

Iskustvo Ministarstva ekonomije pokazuje da poslodavci iz inostranstva u Srbiji najviše traže medicinski kadar i to lekare posebnih specijalnosti, sa određenim radnim iskustvom. Za njih posla ima u Kuvajtu i Alžiru, ali i u Nemačkoj ili nekoj skandinavskoj zemlji, gde odlaze i negovateljice.

"Razlozi za nemogućnost većeg zapošljavanja u inostranstvu, posebno u Nemačkoj, jeste nedovoljno ili nikakvo znanje nemačkog jezika nezaposlenih koji su na evidenciji NSZ", objašnjava Jadranka Bubalo, savetnik za migracije i zapošljavanje u inostranstvu u Ministarstvu ekonomije.

Služba je krajem 2010. i početkom 2011. godine posredovala za zapošljavanje osam zdravstvenih radnika u Libiji. Tokom prošle godine lekare su tražili i u Nemačkoj. Zaposleno ih je sedam, kao i jedan diplomirani inženjer mašinstva. Poslednji konkurs smo objavili početkom decembra 2011. godine, takođe za dva lekara, ali na našoj evidenciji nije bilo nezaposlenih koji su ispunjavala uslove. Osnovne plate lekara kreću se između 3.000 i 3.500 evra bruto.