Kako nova generacija oblikuje veštine i poslove za održivu planetu

Planeta Zemlja ne pripada nama, mi pripadamo njoj.

Ova rečenica nosi težinu odgovornosti koju mladi lideri i liderke širom sveta prihvataju u borbi protiv klimatskih promena. 

Često čujemo da su mladi sve pasivniji, apatični i da brzo gube interesovanje. Ja se ne bih složila. Recimo da sam radila i sarađivala sa stotinama mladih (manje-više). Složićemo se da je to mali uzorak, u odnosu na ukupan broj mladih u regionu ili čak celom svetu, ali ja govorim o onome što me okružuje tako da sam otvorena za diskusiju i suprotstavljanje mišljenja (u komentarima, civilizovano 😁). Ono što sam videla kod velike većine njih, jeste da nove generacije ne gube interesovanje niti su pasivni, već nisu svi te sreće da tako rano u životu pronađu svoju strast prema nečemu (poslu, hobiju, aktivizmu,..). Ono što je sigurno to je da formalno obrazovanje ne pomaže previše u tom pronalaženju i spoznavanju sopstvene ličnosti, talenata i karaktera.  

Međutim, neki ipak imaju ili sreće ili prave osobe pored sebe ili divne učitelje, nastavnice, profesore… ili koju god kombinaciju faktora koji dovedu do toga da se mladi aktiviraju i krenu da prave pozitivne promene. Prvo na lokalnom, a neki i na globalnom nivou. 

Sada ću spomenuti ime koje budi more reakcija, bilo da podržavate ili se protivite njenim stavovima. Greta Thunberg. Iako nije jedina, definitivno je (zasluženo ili veštački) trenutno najpoznatija mlada aktivistkinja u oblasti klimatskih promena. Bez obzira na naše mišljenje o njoj, činjenica je da je podigla nivo svesti o ovoj temi na viši nivo i da mnogo više slušamo i pričamo o tome od kad je ona imala, neki bi rekli radikalnije, poteze. Mladi poput nje se probijaju na globalnu scenu, i osnivaju pokrete kao što je “Fridays for Future”, koji je samo u 2019. godini okupio preko 4 miliona ljudi globalno. Ova generacija ne samo da traži promene – oni ih stvaraju.  

Evo i nekih statistika u kom pravcu se kreće tržište: 

• Prema izveštaju Programa Ujedinjenih nacija za okolinu (UNEP), mladi ljudi su pokrenuli više od 1.000 zelenih startapova u poslednjih pet godina, fokusirajući se na rešenja u oblasti obnovljive energije, održive poljoprivrede i otpornosti na klimatske promene. 
• Istraživanje Global Landscape on Climate Finance 2021 pokazuje da su investicije u održive projekte, koje su većinom pokretali mladi preduzetnici i preduzetnice, dostigle rekordnih 600 milijardi dolara. 
• Prema izveštaju Svetskog ekonomskog foruma iz 2023. godine, 73% mladih između 18 i 35 godina želi da radi za kompanije koje imaju pozitivan uticaj na okolinu.  

Razvoj održivih tehnologija i inicijative mladih lidera i liderki u borbi protiv klimatskih promena pokrenuli su niz ekoloških pitanja i akcija, ali su istovremeno počeli i da oblikuju ključne veštine i poslove budućnosti. Globalna ekonomija se pomera ka zelenijim rešenjima, pa veštine u oblastima poput obnovljive energije, održivog inženjeringa, ekološkog dizajna, i upravljanja otpadom postaju sve traženije.

Mladi koji danas preuzimaju inicijativu u ekološkom aktivizmu su isti oni koji će sutra oblikovati tržište rada, vođeni principima održivog razvoja. Ova evolucija tržišta rada će kreirati nove poslove, a takođe će i transformisati postojeće industrije. Zato će veštine poput kritičkog razmišljanja, inovativnosti, i adaptabilnosti biti neophodne za uspeh u zelenoj ekonomiji, ali i one direktno vezane za ovu oblast: 

1. Tehničke veštine u obnovljivim izvorima energije: Znanje o solarnoj, vetro, hidro, i bioenergiji postaje sve važnije kako se svet okreće čistijim izvorima energije.
2. Održivi dizajn i inženjering: Veštine u dizajniranju i izgradnji ekološki održivih zgrada, infrastrukture i proizvoda koji minimiziraju uticaj na okolinu.
3. Upravljanje otpadom i recikliranje: Stručnost u efikasnom upravljanju otpadom, recikliranju i ponovnoj upotrebi materijala.
4. Analiza podataka za održivost: Sposobnost analize velikih količina podataka za praćenje i poboljšanje ekoloških performansi i održivosti.
5. Politike i pravo održivog razvoja: Razumevanje zakonodavstva, politika i standarda koji regulišu održivi razvoj i zaštitu okoline.

Kao što smo rekli, uporedo sa veštinama mladi oblikuju i poslove budućnosti, koji su usmereni ka održivom razvoju. Ovo su neki od onih koji će biti najtraženiji: 

1. Inženjer ili inženjerka obnovljivih izvora energije: Projektovanje i implementacija sistema za proizvodnju energije iz obnovljivih izvora.
2. Stručnjak za održivi razvoj: Rad na razvoju i implementaciji strategija održivog razvoja u kompanijama i organizacijama.
3. Ekološki konsultant ili konsultantkinja: Savetovanje firmi i vlada o tome kako da smanje svoj ekološki otisak i postanu ekološki održiviji.
4. Urbanista fokusiran na održivost: Planiranje i dizajniranje održivih gradova i zajednica koje minimiziraju uticaj na okolinu.
5. Menadžer ili menadžerka za upravljanje otpadom: Razvoj i implementacija efikasnih sistema za upravljanje otpadom i recikliranje.

Ovi poslovi i veštine predstavljaju samo vrh ledenog brega. Kako tehnologija napreduje i globalna svest o ekološkim pitanjima raste, neizbežno je da se ovaj trend transformacije postojećih i nastanka novih veština i poslova nastavi.   

Iako je entuzijazam mladih za održivost ohrabrujuć, i dalje postoje izazovi koji ih mogu ograničiti da doprinesu održivom razvoju. Jedan od ključnih problema je nedostatak pristupa adekvatnom obrazovanju i resursima. Mnogi mladi ljudi, posebno u zemljama u razvoju, suočavaju se sa preprekama u pristupu obrazovanju koje se fokusira na održivost, što ograničava njihovu sposobnost da razviju potrebne veštine i znanja. Pored toga, finansijska ograničenja takođe predstavljaju veliku prepreku, jer pokretanje održivih projekata često zahteva značajna početna ulaganja. Bez adekvatne podrške i investicija, mnoge inovativne ideje ostaju neostvarene. Zato, postoji velika potreba za jačanjem podrške mladima kroz stipendije, grantove, mentorstvo i pristup kapitalu, kako bi se osiguralo da njihova rešenja i inicijative mogu biti realizovane i doprineti stvaranju održivije budućnosti. 

Iako se mladi suočavaju sa ogromnim izazovima, njihova rešenja i inicijative pokazuju put napred. Na primer, globalna inicijativa “Plant-for-the-Planet” posadila je preko 13 milijardi stabala širom sveta, dok projekti poput “The Ocean Cleanup” doprinose čišćenju okeana od plastike. Sa svakim startapom, svakim protestom i svakom posađenom sadnicom, oni grade svet u kojem održivi razvoj postaje deo naše svakodnevice. Kao zajednica posvećena podršci mladima, kroz Rolify nastojimo da podržimo ove mlade inovatore i inovatorke, pružajući im platformu, resurse i glas koji zaslužuju. Piši mi u komentarima koje inicijative i mlade treba istaći i pružiti im podršku.